Šta reći posle ovog gostovanja. Išao sam na Banjicu kada nas je '90-ih išlo 10-15 momaka, 1 bus, ali u ovom broju nikad. Srce mi je bilo puno kada sam u 10.30h video koliko nas ima, a masa je još uvek dolazila. Zbog toga smo malo i kasnili sa polaskom, ali isplatilo se. Kako smo stali u 3 busa znamo samo mi koji smo bili u njima.

Na stadion ulazimo posle dobrih pola sata. Panduri nas žešće smaraju detaljnim pretresom, a koliko su uspeli u tome svedoči onaj prošvercovani žuti dimnjak. Navijanje solidno, a kop pun ko oko, bukvalno nema gde igla da padne. Ja i P***e koji smo '90-ih odradili skoro sva gostovanja ne možemo još da verujemo u sve ovo. Mlađi ovaj trip još ne kontaju jer pre toga nikada nisu bili na Banjici a nemaju ni predstavu šta je Banjica značila nekad. Danas Banjica to više nije jer zbog prevelike policijske represije nad radovcima bilo kakav kontakt više nije moguć. Naravno taj podatak ne može da umanji naš rekordan dolazak na Banjicu. Po nekim procenama, bilo nas je oko 250.

U drugom poluvremenu navijanje mnogo bolje. Vukelja na samom početku 2.poluvremena daje gol, dok nešto kasnije zbog neopreznosti naše odbrane i golmana, Rad dolazi do izjednačenja. Tako se završava ova utakmica i naše gostovanje na Banjici.

stoka