Dan idealan za gostovanje, lepo vreme kao da je najavljivalo povoljan rezultat. Pošto sam stigao sat vremena ranije u odnosu na zakazani termin okupljanja, bio sam malo skeptičan po pitanju brojnosti grupe na ovom gostovanju. Međutim, sat vremena kasnije stvari su došle na svoje mesto, i oko 150 ljudi se ukrcava u tri gradska busa i kreće se put Istanbula.

U busu standardna zeza, podmazana “manastirkom” i pokojim narodnim medikamentom (kojekakvim travama što se zavijaju). Najzanimljiviji detalji se dešavaju negde na pola puta do odredišta, kada je vozač bio primoran da zaustavi bus radi obavljanja nužde. Kraj puta stoji pet likova, opušteno pije pivo kraj svog stojadina, i primetivši tri busa, masu u stilu japanskih turista. Kasno su, međutim, uvideli da crveno-bele boje na dresovima nisu raspoređene na onaj način na koji su oni navikli, te su se brže-bolje zaputili ka svom vozilu. U roku od deset sekundi, što na kolima, što oko kola, bilo je nekih tridesetak ljudi, dizajnirajući auto po nekom svom ukusu, koji je podrazumevao čupanje branika i peglanje krova. Jadnici su posle pola minute uspeli da upale auto i pobegnu, a vozilo je podsetilo na Grunfove sklopocije iz “Alan Forda”, ostavljajući tužan cvileći zvuk za sobom.

Na stadion se stiže kroz sam centar grada, što nam je dalo priliku da damo još koji povod više građanima Beograda da nas mrze. Trebalo je nekih 15 minuta da svi uđu na stadion, jer je kontrola na ulazu ponovo bila rigorozna. Navijanje sasvim solidno u prvom poluvremenu, a prvih desetak minuta drugog dela se navijalo sedećki (aluzija na engleske stadione). Tek što smo se pridigli, postignut je vodeći (ispostavilo se i pobedonosni gol), što je izazvalo erupciju oduševljenja na našoj tribini. Do kraja se konstantno pevalo, a OFK-ovci se više nisu ni čuli.

Na kraju utakmice već tradicionalno pozdravljanje sa igračima (kada je u pitanju povoljan rezultat), ulazimo u buseve i ponovo prolazimo kroz centar grada. Interesantno da nigde nismo zapazili cigane niti glodare, ali to već i nije toliko bitno. Murija nas prati do naplatne rampe, a isti nam ne dozvoljavaju da promenimo trgovinski bilans pumpe OMV (mater im!). Stižemo u NS, deo ekipe odlazi na basket, a deo da ugasi žeđ po radnjicama na Limanu i Grbavici.

Dakle, prijatno gostovanje u opuštenoj atmosferi, što bi rekli OFKovci “’ajdemo u Beograd, jer tamo ima sve”. Pa čak i tri boda. Slaviće se još u nedelju, a onda kreću pripreme za dolazak Zemunaca i prebijanje starih računa.

budababa