Nakon mnogo grča i nerviranja, na kraju ipak pobeda i 3 boda sa strane što je mnogo bitno. Oko 150 navijača je doputovalo na Vračar, uglavnom busevima, ali i kolima i vozom. Ekipa koja je došla vozom ukrasila je zgrade na Vračaru grafitima i mirno se prošetala kroz BG.

Mi koji smo išli busevima imali smo zaista neverovatne sekvence u putu. Prvo smo zamalo ubili jednog motoraša koji je izvodio akrobacije ispred busa, pa je vozač pobeleo. Drugo su neka dečija sranja sa gađanjem busa, pa mesto da nastavimo, panduri kao trče u neku šumicu da ih navataju (smešno), nakon čega se vraćaju sa flašama vode (opet smešno), valjda su crkli od trčanja. Nije bilo oštećenja, ali svi pizde što kasnimo na tekmu, a čujemo da je naših 30 (voz, kola) već tamo i da nas čekaju pošto nema ulaza za džabe.

Nakon ulaska, primećujemo standardno prazan stadion i odmah pravimo "domaći teren". Taman što smo okačili zastave Marko daje gol i tu je nastao haos. Navijanje bučno i bez prestanka. Učile su se pesme sa CD-a što je dosta mase prihvatilo pa je izgledalo da to već godinama pevamo.

Do kraja tekme navijanje na visokom nivou, ali su svi bili pod stresom da ne prokockamo sigurnu pobedu. Posle 5,6 minuta produžetka najzad dugo očekivano slavlje na strani, svi se grle i ljube...neveruju. Sa osmehom na licu napuštamo mrski nam grad i u busu planiramo izlazak gde bi se mogli dobro napiti i proslaviti pobedu.

Od zanimljivih stvari bih napomenuo novu oficiajlnu zastavu FIRMA 1989 za gostovanja, zatim prisustvo Đumija na suprotnoj tribini i posetu jednog engleza navijača Arsenala, koji je bio sa nama u kopu i koji je bio impresioniran navijanjem svih koji su došli i čitavom atmosferom.

OVER THIRTY