Vojvodina je pokazala solidnu igru po teškom terenu (kiša), pri tome se borila sa sudijskom trojkom (sudili nam i u crvenoj stijeni) i na kraju uspela da uzme bod u Ivanjici. Dva puta smo vodili, ali nismo mogli do konačne pobede jer u ovoj zemlji se fudbal igra čisto iz navike i niko ne želi da se uhvati u koštac sa korumpiranim sudijama. Treba nastaviti sa pritiskom na igrače, jer izgleda da su momci kratke pameti pa ih moramo stalno podsećati da treba uvek da se bore za crveno-beli dres.

Na put je krenulo 50 navijača busom i sa dvoje kola. U busu odlična atmosfera (cuganje, pevanje...) iako je napolju celim putem padala kiša. Zbog preteranog stajanja zbog pišanja i kupovine cuge, kasnimo 20 minuta na tekmu, a dok smo stizali u Ivanjicu saznajemo od naših (kola) da vodimo 1:0, ludilo!

Na stadionu (?!) mali broj ljudi, ali sa već očekivanom dijabolom što vrti onu sirenu za uzbunu, koji je ovog puta skupio još par njih koji su nas zasmejavali tokom tekme i na poluvremenu.

U drugom poluvremenu je zbog sudijskih odluka i zbog bezobraznog obezbeđenja sve bilo na rubu incidenta, ali je murija nekako to sve primirila što me zaista čudi jer nisam navikao da policija stišava situaciju. Posle drugog Vošinog gola činilo se da možemo do pobede, ali su nas sudije razuverile dosudivši penal za (ex) Javor i desetak minuta pre kraja domaćini izjednačavaju. Pred kraj na sredini terena Pekarić ruši domaćeg igrača i dobija crveni karton.

Pre tekme sam rekao da mi sve osim poraza odgovara, tako da sam zadovoljan. Na povratku se autobus pokvario, pa se čekao drugi da dođe što je produžilo put za nekih 3 sata. Zanimljivo je i to da su na tekmi bile 4 zastave limanskih ekipa.

OVER THIRTY