Samo borbeno, samo borbeno. Jedino bi se ovim rečima mogao opisati tok utakmice sa Zemunom. Odavno nisam gledao utakmicu sa više zalaganja i borbenosti. I kao što svaka dobra priča ima svoj vrhunac tako je ovde legao gol Francičkovića. Lopta se zarila pod prečku i došlo je do erupcije oduševljenja. Izgled naše tribine je bio original italijanski. Mnoštvo malih zastava raspoređenih kroz masu i gromko navijanje stvorili su sve preduslove da naši momci na terenu izvoju pobedu!

Nažalost, mislim da se ova utakmica ipak neće pamtiti po sjajnom zalaganju i dobroj igri naših igrača već po incidentu koji se dogodio pre utakmice ispred severne tribine. Ovde ću normalno izneti samo ono što sam video a vi sami saberite 1 i 1 pa će vam sve biti jasno. Kada sam došao do stadiona prvo što me je iznenadilo je što nema murije. Kroz priču sa ljudima zaključili smo da zemunci neće dođi ali opet mi nije bilo jasno gde su oni iz intervente kada su tu na svakoj utakmici. Da vas podsetim to je bila subota pred izbore!. Šta mislite da li je bilo nekim strankama u interesu da dođe do sukoba između nas i zemunaca, što bi se predstavilo kao divljanje beograđana po Novom Sadu kao i lep predtekst muriji da se obračuna sa Firmom. Gde je bila naša greška?? Na jednom od naših sajtova napisano je vreme do kad svi treba da uđu na tribinu, tako da je na dvadesetak minuta pred početak meče ispred severa bilo oko dvadesetak navijača. Dok smo pili pivo čuo se glas da na nas kreću zemunci. Izašao sam da pogledam a kaldrma mi je pala pred noge. Nisam mogao da verujem svojim očima. Zemunci su ladno bez pratnje pretrčavali plato ispred spensa. Ko god ide na utakmice, svima je jasno kakva je novosadska milicija i da se tako nešto nikad nije dogodilo. Docnije sam čuo da su ih zemunci zavrnuli i da su išli preko starog autoputa ali to su priče za malu decu. Treba da znaju da ta koalicija navijača (jer tu nisu bili samo zemunci) koja je došla da srbuje u Srpsku Atinu, da su upravo učinili uslugu onim strankama za koje nas optužuju da smo snjima u vezi.

Počelo je gađanje i neravnopravni okršaj između nas i njih. Da dodam da su se zemunci i naoružali na građevinama koje se nalaze u okolini stadiona. Bačene su stvari i trebalo je da dođe do fizičkog kontakta ali su onda zemunci stali. Da li je to možda zbog toga što je tih 20 ljudi ispred severa bilo starije nego cela zemunska ekipa ili možda zato što su ta deca došla samo da se gađaju ja stvarno ne znam. Sa druge strane milicija je zaključala kapije na severu i nije dozvolila ljudima da izađu tako da su ljudi bukvalno skakali sa severa kako bi pritekli u pomoć. U isto vreme počele su da stižu i interventne brigade supa. Zemunci nisu hteli na pesnice ali zato je par naših momaka uletelo u njih tražeći čistu borbu pesnicama. Jedan od njih koji zbog operacije dugo nije bio na stadionu je na kurvu okružen od zemunaca i isprežen bakljom. Kada je stiglo pojačanje sa severa, zemunci se razbijaju na dve grupe jednu koja je bežala ka centru i drugu koja je bežala ka bulevaru. Svu svoju nemoć su iskalili na kolima koja su bila parkirana kod stadiona. Najteže mi je bilo kada sam video jednog matorca od 70 godina kog su zemunci gađali kaldrmom. Tužno i bedno!

Na nama je valjda da shvatimo da smo zahvaljući medijima postali najomraženija navijačka grupa u Srbiji. Upravo zbog ovih događaja masa je bila još naloženija na navijanje, tako da je atmosfera bila vrhunska. Oko 500 ljudi je bilo na kopu i tribina je zaista lepo izgledala. Sve u svemu jedno kvalitetno fudbalsko popodne koje nam mora ostati kao nauk i podsećanje za prolećnu sezonu!

podbara