Šta je to što je toliko privlačno u Kup takmičenju? Kako to da jedan susret od 90 minuta često može da privuče veću pažnju i emocije nego prvenstvo? Nama se upravo bližio jedan takav duel. Nismo imali sreće u žrebu i u osmini finala kupa izvukli smo beogradski Partizan a domaćinstvo utakmice je pripalo nama. Bilo je jasno da ova sezona doživljava svoj klimaks već u oktobru (pošto sam gotovo bio siguran da u prvenstvu ne možemo napraviti nekakav rezultat).

Tri dana pred tekmu osetio sam takvo uzbuđenje kakvo godinama nisam doživeo. Legao sam da spavam ali srce je počelo da lupa jače, pomalo mi je i ponestalo daha a u glavi su mi bile samo dve stvari, da li će naši momci uspeti da skupe hrabrosti i da u jednoj fer borbi dobiju favorizovane goste i kako će izgledati kop. Na poslu sam bio nizašta jer su mi Firmini hitovi non stop odzvanjali u glavi. Zamislite da voljeni klub napravi neki rezultat ili čak da se nađemo u nekoj ligi šampiona na šta bi ličili vaši životi. Što se tiče mene verovatno bih morao da dam otkaz a pitanje je da li bi uopšte dolazio kući.

Slično ludilo pratilo me je sve do tekme. Zbog poslovnih obaveza nisam mogao da prisustvujem korteu koji je pravila Firma kroz grad. Kako sam čuo od ljudi da kada su prolazili kroz ulice da su ih ljudi pozdravljali kao narodne heroje, da su bukvalno ljudi i deca izlazili na terase da im mašu. Svaka čast probudili ste ponos ovom gradu. Ja sam se za to vreme zapijao kod železničke stanice sa svojom ekipom. Od grobara nije bilo ni traga ni glasa tako da su se obistinile naše predpostvke da nekog masovnijeg njihovog dolaska neće biti. Dolazim do platoa i zatičem veličanstven prizor, sve je bilo crveno belo kao nekad u srećnijim danima. Zaista smo pokazali da smo unikat što se tiče navijanja u Srbiji jer i pored toga što godinama nemamo nikakve rezultate i pored toga što nam je klub u velikoj finansijskoj i organizacionoj krizi da se skupilo oko 2.500 ljudi da bodri klub.

Ulazimo na stadion a sa svih strana grmi pesma iz hiljada grla. Zaista se tresao stadion kada bi zapevali. Sa druge strane grobari su bili u velikom broju (bilo je lepo vreme tako da su seljaci mogli da dođu) ali od njihovog navijanja nije bilo ništa. Prosto neverovatno, prošle godine su bili u ligi šampiona a ove godine su se njihovi navijači degradirali na nivo neke drugorazredne grupe. Mi smo odmah krenuli sa prozivkom "STOKO SELJAČKA", "NA NJIVU, NA NJIVU, MARŠ NA NJIVU" i hitom dana "JAJARE MARŠ U BEOGRAD". Na kraju tekme čak je i JF pevao svojima "Stoko seljačka", što vam najbolje govori kakva se ekipa sakupila na istoku. Nekog direktnog kontakta između navijača nije bilo jer je žandarmerija profesionalno odradila posao. Čak su iskulirali kada su naši momci uzimali kamenje i gađali preko njih grobare. Što se tiče tekme tu i nema ništa da se piše, Partizan nas je bukvalno odvalio i brzo je poveo sa dva nula. Kako su padali golovi mi smo sve jače i jače navijali (ne znam da li se ikad dogodio takav slučaj u Srbiji). Posle duže vremena na stadionu se pojavila šetalica Firma Novi Sad i moram vam reći da mi je drago što sam je video jer smatram da šetalice ne treba praviti za samo jednu tekmu. Na polu vremenu jedan naš mlađi navijač uleće na teren na opšte oduševljenje svih. Prvo je provocirao grobare a zatim je veoma uspešno bežao od obezbeđenja. Ne znam kako se zove ali je uspeo sve da nas dobro nasmeje. Naš debakl na terenu se nastavio i tekma se završila sa reultatom 1:3.

Još jedan san je bio srušen i još jednom smo prerano napustili kup takmičenje. Možda je bilo i glupo što sam se nadao uspehu jer nikad nismo osvojili kup a svima je jasno da ove sezone nemamo ni tim ni upravu za neke velike domete. Ipak ne žalim što sam pobegao sa posla i što sam opet igubio gomilu živaca jer sam prisustvao jednom sjajnom izdanju Firme. Ako su se grobari pravdali time što se tekma igrala u 14h u sredu ne znam zašto ih nije bilo već u sledeću subotu na prvenstvenoj utakmici koju smo igrali u Beogradu. Ovog puta smo otišli kolima u Beograd. Pošto je bio TV prenos bilo je jasno da poseta neće biti velika ali ono je bilo smešno. Jug je bio gotovo prazan dok je na severu bilo oko 100 ljudi iz Južnog Fronta (nešto manje nego što je bilo Firme). Mi smo pre tekme lutali u okolini stadiona i moram vam reći da je bilo opušteno kao da smo bili u Kuli. Pravi izlet koji svima preporučujem. Mislim da je Firma baš na tom gostovanja pokazala da je jednu svetlosnu godinu ispred grobara. Ostaje samo jedna velika žal što klub u nema rezultata jer ih ovi navijači sigurno zaslužuju.

Klub nam je u obe tekme izgubio ali je zato Firma odnela veliku pobedu nad navijačima iz prestonice.

podbara