Konačno! Gotovo je prošlo 6 meseci od kada smo zadnju utakmicu odigrali kao domacini prvenstvene utakmice na stadionu Karađorđe! Koliko možemo ove sezone? Evropa, kup ili nešto drugo? Koliko mogu stare kuke sa mladim lavovima? Na sva ta pitanja očekivao sam odgovor u prvoj tekmi sa Obilićem.

Kop se solidno popunio, oko 400 ljudi. Baklje, velike zastave i navijanje su stvorili pravi ambijent za prvu pobedu u prvenstvu. Igrači nisu razočarali, u potpunosti su nadigrali beograđane ali rezultat je ipak ostao samo 1:0. To je kod nekih probudilo zebnju ali smo nastavili da navijamo i da se nadamo najbolje.

Drugo poluvreme i sasvim druga priča. Naši staju i igrači Obilića okreću rezultat na 1:2. U poluvreme stiže 15 navijača Obilića. Stavljaju na ogradu neku samo njima razumljivu poruku i pale mađarsku zastavu. Stvarno jadno i tužno. Beogradski šabani došli da srbuju u Srpsku Atinu. Zbog preokreta mlađa ekipa je popizdela i izjurila sa stadiona da se obračuna sa beograđanima. Tu dolazi do frke sa murijom i redarima koja se završava sa hapšenjem nekoliko momaka. Moja ekipa u totalnom popizdu, neki predlažu da i mi nastupamo tekmu ali plamen nade je još uvek gorio u mom srcu i još zdušnije nastavljamo da bodrimo voljeni klub. Nagrada stiže ubrzo. Dunđerski sa dva gola preokreće rezultat. Na kopu totalna ludnica. Masa u delirijumu, nepamtim takav haos. Mi kao i igrači ulažemo zadnje atome snage i Franćišković postiže ćetvrti gol. Baklje se pale da se začini prva pobeda u novom prvenstvu. Možda je jedina mala zamerka na mlađe ekipe jer su ipak stariji više navijali od njih. Kraj i počinje slavlje. Milicija nas po običaju zadržava posle tekme, što je opet pružilo masi šansu da povicima "PSV, PSV" poželi Holanđanima ulazak u ligu šampiona. Sve u svemu obećavajući početak prvenstva! čuo sam da su posle mlađe ekipe vijale obilićevce po bulevaru!

podbara