F.K. Vojvodina je po mnogim stvarima unikat. Jedan od novijih bisera našeg klupskog rukovodstva je bilo odlaganje utakmice sa Zvezdom koja je trebala da se odigra u avgustu. Zvezda je tada trebala da odigra utakmicu za kvalifikacije lige šampiona i zbog »interesa« srpskog fudbala ovaj meč je odložen. Na stranu da stavimo činjenice da smo u tom trenutku bili spremniji i odmorniji od Zvezde i da smo definitivno propustili šansu da ih pobedimo posle 9 godina ali koji bi klub pristao na to da se ponovljena tekma odigra u momentu kada smo trebali da odigramo četiri utakmice u roku od 10 dana (i to dve sa Partizanom, sa Zvezdom i Hajdukom)?

Dva poraza od Partizana su bila teška i bolno otrežnjenje koje je pokazalo u kom se stanju trenutno nalazi klub, tako da je bilo jasno da će mnogo biti interesantnije po ulicama našeg grada a ne na utakmici. Pored tradicionalnog rivalastva između dve grupe navijača predpostavljalo se da će ova tekma biti mnogo žešća jer Firma je uspela da u nekoliko navrata prekine tekmu kada je Zvezda proslavljala titulu u maju na marakani. Znalo se da je to veliki izazov za cigane i bili smo sigurni da će sve pokušati da povrate svoj ugled. Ipak veća sranja smo očekivali od domaćih cigana jer su na već pomenutoj utakmici doneli lažnu Firminu zastavu čime su ne samo sebe izblamirali i već i njihovu celu tribinu. Sada su morali da se dokažu svojim beogradskim gazdama kako bi se iskupili kod njih (znate i sami kako poturice rade). Prva sranja su počela već noć pred utakmicu. Cigani su pokušali da šaraju naš stadion ali sačekala ih je jedna »spremna« ekipa koja je to sprečila. Dok su zvuci policijskih sirena parali mirnu novosadsku noć bilo mi je jasno da nas sutra ne očekuje lep fudbalski dan već rat.

Jutro je svanulo i otišao sam na posao. Nije prošlo puno kada je mobilni počeo da zvoni. Non stop su mi stizali izveštaji o manjim sukobima po celom gradu. Scenario je bio gotovo identičan. Napadane su manje grupe prepotetnih cigana koji su pomislili da su došli na izlet. Bilo je jasno da će nam tribina biti ukrašena sa mnoštvom ciganskih šalova i dresova (bilo je rekvizita da se otvori jedan butik). Malo sam se pribojavo koliko će nas skupiti jer smo tekmu igrali posle dva poraza od Partizana. Firma je opet ogranizovala korteo koji je prošao kroz centar grada i kako sam čuo da je zajebancija bila sjajna.

Što se tiče murije mislim da ih nikad više nije bilo (čak su bili i konji) i smatram da je njihovo veliko prisustvo sprečilo neke veće incidente. Dolazim na plato, pozdravljam se sa ekipom i vidim da nas se opet dosta skupilo. Mislim da i ispadnemo u četvrtu ligu da bi se sakupilo par hiljada ljudi kada igramo protiv njih (ipak bilo nas je manje nego protiv partizana, što je opet novi momenat jer nas je uvek bilo više na Zvezdi).

Tada dolazi jedan od naših vođa i poziva ljude da uđu na tribinu. Nije puno prošlo kada sam primetio da se grupa od 10, 15 cigana približava Voša grilu. Nisam mogao da poverujem, pomislio sam da se ponavlja greška sa zemuncima kada smo svi ušli na stadion 15 minuta pre početka tekme ali ovog puta ipak ispostavilo se da to nije naša greška. Ti cigani (kako sam čuo njihova prva ekipa) probali su da prođu pored severne tribine. Ja zaista ne shvatam zašto su probali to da urade? Da li su mislili da će ih žandarmerija ispratiti do istoka ili su možda ljudi poverovali bajkama koje zemunci pišu na tribininom forumu. Normalno nije prošao ni sekund i ljudi su se zaleteli na njih. Jedino akcija žandarmerije (i to dosta brutalna) je sprečila linč. Ne razumem ni njihovu kuknjavu kao tipa vas 100 se zaletelo na nas, pa šta su očekivali? Bilo kako bilo ovi događaji su dodatno podgrejali atmosferu i znao sam da će navijanje biti dobro. Ulazim na tribinu, još se nisam ni pozdravio sa svima kada pada gol, 1:0 Milan Belić. Masa u delirijumu, ja prvi vrištim a kačket mi završava negde u masi. U navali ovog optimizma počinje navijanje i moram vam reći da je grmelo. Devet godina ponižavanja stvara jednu veliku snagu i želju za osvetom kaja se preko nas prelila na teren i igrače. Međutim umesto da smo nastavili da igramo u istom ritmu mi se povlačimo i tako igramo da kraja utakmice. Cigana se opet sakupilo u ogromnom broju, tako da je pored istoka i 70 posto zapada bilo na njihovo strani. Šta reći? Zatim počinje da se događa scenario za katastrofu. U 44.minutu sudija svira nepostojeći faula za cigane na 25 metara i normalno pada gol. Svima je bilo jasno da sa ovakvom igrom nećemo izdržati tako da nije bilo veliko iznenađenje kada je na kraju utakmice rezultat bio 1:3. Cigani po običaju kad gube ćute ali uspeli su da se priberu u drugom poluvremenu i daju dobru podršku svom timu (palili su i baklje i dimnjake).

Da li je neko od vas gledao ili bio na nekom derbiju u Argentini? Ko naprimer zaželi da vidi kako to izgleda neka slobodno pogleda slike naše koreografije sa utakmice sa Zvezdom. Gomila dobro organizovane pirotehnike (dimnjaci i baklje), parola (Ti si naša prva ljubav) i kartoni (koji su deljeni samo onima koji su navijali) su stvorili veličanstven prizor u kojem su mogli da uživaju i ljudi koji ne prate fudbal i našu navijačku scenu. Ipak navijanje nije uspelo da inspiriše naše igrače (pitam se šta onda može da ih inspiriše) i opet smo izgubili. Istok i zapad su se opet dovikivali što je normalno ogorčilo masu. Najbolji povik cigana je bio "Od kuda vi u našem gradu"? Ne znam kako da vam opišem sav debilitet i glupost jedne takve pesme. Zar par stotina beograđana, gomila seoskih đilkoša i novosadskih beograđa predstvaljaju ovaj grad. Upravo celukopna istorija kao i način života u Srpskoj Atini demantuje ovakvu pesmu. Druga je stvar što bi oni želeli da budu deo ovog grada ali moraju znati dok im se klub zove petokraka oni neće ovde imati svog doma. Ipak mora se priznati da su cigani uspeli da nam maznu jedan mali transparent, ali i tu su morali da lažu. Bacili su priču kao da su njihovi momci bez obeležja ušli na našu tribinu i da su skinuli jedan mali trans i izašli. Zastava je stojala pored ekipe Stare Garde (njih oko dvadesetak), ljudi koji svi imaju preko 40 godina i da li može neko da poveruje da je pored njih skinut trans? Uostalom postoji i video snimak na kojem se jasno vidi kako klinac skida zastavu 15. minuta pre početka tekme i kako izlazi sa stadiona. Mali je snimljen i oteli su mu zastavu kada je izlazio iz kladionice (ostaje pitanje zbog čega je klinac nosio zastavu).

O utakmici nema baš šta da se doda, 3 poraza u 7 dana (dva od Partizana) i gomila ružnih vesti koje su stizale iz kluba ostavile su mučan utisak kod svih nas. Između navijača Vojvodine i Zvezde još jednom je produbljen jaz i samo je pitanje dokle će se to nastaviti. Pala je zastava na možda i poslednji navijački derbi u Srbiji (ne i fudbalski) a ne mogu a da vam ne kažem da sam se zaista osećao ponosno. Firma je još jednom pokazala da je izrasla u jedno od najboljih navijačkih grupa u zemlji jer ruku na srce da bilo koji tzv. veliki klub nema rezultat ili da su pod takvim političkim pritiskom kao što smo mi ne verujem da bi uspeli da skupe i 100 ljudi da navijaju.

podbara