Ja sam stigao pola sata pre početka i namučio sam se dok sam našao "stadion" Radničkog. Autobus kasni desetak minuta, međutim i kada su stigli nismo mogli odmah da uđemo jer su nam ljubazna gospoda redari tražili 200 dinara po čoveku za kartu. 200 dinara EJ!

Uglavnom pustiše nas posle malo raspravljanja ali su naši za to vreme dali gol koji nismo videli (valjda je to bio Kizito). I kao što neko reče kad god mi uđemo oni prime gol a nikako da vidimo kad mi dajemo.

Počinje navijanje ali ubrzo Radnički izjednačuje, tako osta do kraja poluvremena a kako se ispostavilo i utakmice. U drugom poluvremenu gotovo da nismo ni navijali, prozivali su se igrači Radničkog, liga i tako to. Treba napomenuti i novu pesmicu "Eh da mi je kurac kao u Kizita".

Kako se bližio kraj stigao je i očekivan rezultat Železnika, što je ostavljalo nas i Radnički u "elitnom" društvu. Neki su priželjkivali gol koji bi nas odveo u Evropu, ali mislim da bi to bilo malo mnogo. To je to, uz napomenu da je mase bilo oko 50.

Faca s pornića