Vojvodina je loše započela drugi deo šampionata, porazom na Vračaru od domaćeg Obilića rezultatom 1:0. Teren je bio katastrofalan, setite se samo terena na kojem je igrana utakmica sa Komom dok je još bio prvoligaš. Ovo je bilo duplo gore, vode je bilo kao da se izlila kanalizacija. Kada su upućivane duge lopte, nije se znalo da li će lopta napraviti “žabicu” i dobiti ubrzanje, ili će se jednostavno ukopati u mestu kao da je probušena. Put do Beograda kao i uvek, malo iznenađenje je bilo što nam Turci nisu kamenovali autobus. Bilo nas je toliko da napunimo dva putnička busa, a nešto ljudi je došlo i kolima, sve u svemu oko 120.

Što se same utakmice tiče, igralo se uglavnom na sredini terena, a lopta je retko ulazila u šesnaesterac bilo jedne, bilo druge ekipe. Prvu (rekao bih i jedinu pravu) šansu Obilić je propustio na početku utakmice, kada je jedan žuti glavom tukao iskosa sa 6-7 metara i promašio ceo gol. Mi smo napravili nekoliko dobrih prodora po strani i par polušansi, a najviše treba žaliti za šansom Milana Belića u drugom poluvremenu kada je bio sam oči u oči sa golmanom posle odličnog pasa Vukelje, ali je ishitreno šutirao levom (?) nogom, mada je imao vremena da primiri loptu, popravi štitnike na nogama, izglanca kopačke i ležerno da gol. Sudija je konstantno vukao na njihovu stranu, prekinuo akciju u kojoj je Vukelja sam izašao pred golmana da bi svirao faul za nas (majmun nije čuo za prednost), a o broju žutih kartona kojim nas je “počastio” suvišno je govoriti (dobili smo ih sedam). Veliko osveženje je bio mlađani Pavlović, koji je odigrao fenomenalno, a dobre partije su pružili i Mandić, Kizito i Stepanov.

Celu ekipu treba pohvaliti za borbenost i zalaganje, ali se ponovo ponovila stara praksa da posle poslednjeg sudijskog zvižduka, igrači čestitaju protivnicima na pobedi i ulete u svlačionicu kao da 120 ljudi, koji su došli da im daju podršku, ne postoji! Bruka! Inače, oko stadiona gotovo da nije bilo ikakvih naznaka da tu deluje organizovana navijačka grupa, par grafita i nekolicina infantilnih idiota koji su nas “mrko” gledali sa bezbedne razdaljine. Tih par idiota su nam, to smo videli kad smo izašli sa stadiona, išarali autobuse porukama tipa “Jeb’o vas Čanak” (klasika), “Beograd 011” i “Bože hvala ti što sam Beograđanin” (ja bih dodao: “Bože, oprosti im, ne znaju šta pišu”). Naravno, to su uradili za vreme utakmice, nama iza leđa (baš onako VITEŠKI). Iliti, što kaže naš narod: “Kad mačke nema, miševi kolo vode”. Sve u svemu, dobro gostovanje koje bi dobilo odličnu ocenu da je bilo rezultatski pokriveno.

budababa