Evo posle ludo provedene noći (jedan od vođa se oženio), da i ja napišem moje viđenje ovog gostovanja. Dva sata pre polaska za BG već se moglo primetiti da su svi jedva dočekali ovo gostovanje, zezanje, cuganje i optimizam da ipak fudbaleri mogu nešto napraviti na Marakani. Iako je dogovor bio da se krene u 11.30 ipak, uz raznorazno cimanje, krećemo oko 12. Put do BG-a prolazi u standardnoj varijanti (cuganje-pišanje, cuganje-pišanje...), usput nas zaustavlja žandarmerija koja je ovog puta bila zaista korektna. Nešto se promenilo, nadam se da nije neko navlačenje. Moguće je da su ovi iz FSSCG rešili da nas policija ostavi na miru jer hoće da vrate navijače na reprezentaciju, živi bili pa videli. Do Marakane nismo videli ni jednog cigana, a kad smo tamo stigli ljudi nisu mogli da veruju da moramo da pređemo jebenu njivu da bi došli do tribine. Dovoljno je bilo videti grafit na istoku "Marakana rođaci" i da svima bude jasno na kom su intelektualnom nivou navijači Zvezde, a da bude sve još žalije, taj vid ispisivanja me mnogo podseća na naš grafit sa istočne tribine. Kao i mnoge stvari koje smo mi prvi provalili, a cigani se hvale kako su originalni, pored ostalog i postavljanje transparenata na pola tribine.

Ulazimo na tribinu za pravo čudo na vreme, kače se transparenti (FKV, GRBAVICA, OLD TOWN GEEZERS, SALAJKA I RED FIRM) i počinje odlično navijanje. Na povike "Ovo je vaše" od strane cigana i pokazivanje male zastave "Napred Voša" uzete prošle godine 12-ogodišnjem klincu (na nama je da o ovome povedemo računa, jer ne može svako da nosi zastavu), mi odgovaramo istom merom i pokazujemo im njihovu zastavu "Temerin". Zanimljivo je i to da pored tradicionalno praznog juga, ovog puta je bio totalno prazan i istok. Ljudi koji su ostali u NS stalno zovu i hvale igru i navijanje i govore nam da se odlično čujemo. U prvom poluvremenu i pored primljenih golova svih 200 firmaša je navijalo jako dobro, a igra na terenu je bila fantastična, ali bez golova u Zvezdinoj mreži što je zabrinjavajuće.

Drugo poluvreme lošija igra FKV, pa opada i navijanje, cigani raspevani jer vode, pale dosta pirotehnike, a Zvezda daje i treći gol. Mi pred kraj palimo desetak baklji i vređamo našeg golmana Čanovića, koji je izjavio da hoće svojom igrom da se nametne Zvezdi i da za nju navija, skandiramo Saši Todiću, na šta on skače od sreće. Kraj tekme, igrači i trener dolaze do nas i aplaudiraju nam (osim Čanovića, razumljivo). Nas drže dok svi ne izađu sa stadiona, ubijamo vreme i dovikujemo sa ciganima koji su ostali da skupe zastave na severu, što izaziva smeh na našim licima jer je bilo zaista duhovitih skandiranja. Trpamo se u buseve i pravac ka najlepšem gradu.

Izgubili smo sa visokim rezultatom, ali najbitnije je što se videlo posle nekoliko decenija da Vojvodina može da se nadmeće na Marakani sa ciganima. Mi smo opet pokazali koliko volimo svoj klub i da sa pravom nosimo naziv "DVANAESTI IGRAČ".

OVER THIRTY