Evo pišem izveštaj u 4 ujutru, još sam mokar. Šta da kažem, bolji smo od zemunaca u vaterpolu. Krenuli smo oko 2, u standardnom gradskom futoškom autobusu, nas oko 70, i nije loše, mada sam lično i očekivao manje ljudi ali dobro je. U putu standardna atmosfera i brzo se stiže do Zemuna. Ulazak na stadion je bio zanimljiv jer su se na 5-10 metara od nas nalazile pristalice FK Zemun (naravno delila nas je ograda) tako da je nastalo uobičajno ali ne dugotrajno prozivanje sa dotičnima. Uglavnom sele nas na drugi kraj tribine i kreće se sa navijanjem.

Tu malo levo-desno i 0:1, što pola mase nije ni skontalo, ali dobro je. Konačno da i nas krene. A onda, odjednom klasična provala oblaka, ja sad ne znam kako to rečima da opišem, ali izgledalo je kao da vas neko poliva sa vodom punih 20-25 minuta. Neverovatno, totalno su svi pokisli, prekid tekme od 20 minuta, ostali smo samo mi i nekih 15-tak zemunaca. Inače njih je bilo oko 40 na stadionu. A onda odjednom, sija sunce i ko je ovde lud, mi ili vreme... I tako se opet kače zastave, kao da ništa nije bilo, samo što smo svi skočili u zenba.

Drugo poluvreme takođe igramo odlično, puno šansi, ja ono prosto ne mogu da verujem da ne mogu da uguraju tu loptu u mrežu. Tada smo i dobro navijali i zato stiže kazna posle nekog kornera - 1:1. Katastrofa. Mislio sam da će nas ta bruka sjebati, ali opet su ovi naši krenuli u napade i nastavili sa zicerima. Kakav je tada Zemun bukner igrao, to se retko viđa, nisu iz 16 izlazili zadnjih 10 minuta. I na svu našu sreću, posle nekog skraćenog kornera, ja mislim Batak daje gol glavom i izaziva erupciju oduševljenja, 1:2 i vozdra moroni...

Na kraju igrači dolaze do nas, pozdravljanje i čestitke uz "KUP JE NAŠ!". Uglavnom, bilo je dobro i zanimljivo gostovanje, kao i svako.

KoKaniđa