Krenuli smo u 13:15 za Smederevo, 2 autobusa oko 100 ljudi. Lepo se putovalo, a u busevima dobra atmosfera i zezanje. Stižemo oko 15 minute pre tekme, zauzimamo mesto i počinjemo navijanje. Jeste da nismo imali konkurenciju, jer je na suprotnoj strani bila šačica od 30-etak Despota koji su nesto malo navijali samo u prvom poluvremenu. Mnogo su me razočarali, u očiglednom su padu.

Navijali smo dosta dobro, pa tako da nije bilo nijedne duže pauze u skandiranju. U prvom poluvremenu bivši naš golman, sada golman Sartida je bio na velikom "udaru". Ja bih poludeo. Pevalo se "Žile kopile", "Žile rupo", "Žile ti si pička štrajkačka", aludirajući na to što je smrad strajkovao kad smo imali jako teško situaciju u klubu pre par godina. U svakom slučaju, nekima se nije svidelo sto se mnogo pevalo Žiliću a manje Vojvodini, ali takva je situacija bila. To skandiranje je na kraju urodilo plodom, golom Vukelje za 0:1. Velika radost, erupcija oduševljenja, upaljene su i dve baklje tada i tu je negde završeno prvo poluvreme.

U drugom poluvremenu nastavljamo sa dobrim navijanjem. Lepo je odzvanjao Sartidov stadion sa onim "Vojvodina, Novi Sad, Vojvodina Novi Sad". Drugo poluvreme naši igraju dobro, Sartid napada ali bez šanse. Mi smo nekoliko dosta dobrih promašili ali sad nema veze. Zadnjih 15 minuta se non stop pevala ista pesma "oooo Vojvodina ole, Vojvodina ole..." kao u Pešti svojevremeno celo poluvreme. Uz pesmu par šarpata i još jedna baklja, lepo privedena utakmica kraju.

Na kraju su nas svi igrači pozdravili, a najsrećniji su bili Stepanov i Trajković koji su došli do ograde da se direktno pozdrave sa nama. Bilo je sitnog prozivanja sa par "njih" koji su ostali na istoku posle zadnjeg sudijinog zvižduka. Vraćamo se u autobuse i polako kuci.

KoKandija & ice