Evo jednog kraćeg opisa događanja na Banjici. 80-tak nas, u busu non-stop pesma i raspoloženje na nivou. Na stadionu ljudi raspoloženi za navijanje. Kreće se sa glasnom pesmom. Navija se dobro, ali oni naši tada počinju da se brukaju na terenu. Navija se i dalje, ali i prozivaju sudije lopovi(posebno pomoćni) i lopovi iz fudbalskog saveza na čelu sa predsednikom. Viče se igračima da zapnu i igraju fudbal, ali oni ništa. Jedna baklja je ubačena u teren. Drina dobija crveni karton i svi ga pljuju dok izlazi za katastrofalnu igru. Skandira se, "Prebićemo Drinu".

Kada je postalo jasno da od bodova nema ništa, počinje pesma "Daj gol" i traje neprekidno do kraja utakmice. Okrećemo leđa, zagrljeni, pevamo pesmu na sav glas i ne interesuje nas šta se desava na terenu. Celo vreme odjekuje "Daj gol".

Po završetku utakmice se skandira "Naplatna rampa..." i "Nema prodaje na Karaburmi". Za celo vreme murija se ne odvaja od nas i prate nas kolima od izlaska sa stadiona pa do dolaska u Novi Sad do našeg stadiona. Samo da se ovi naši momci trgnu i da zaigraju fudbal na Karaburmi. Mogu oni to. U suprotnom krah.

ice