Krenulo se negde oko 12:30. U busu na sprat bilo nas je negde oko
70-80 ljudi. U putu pesma, zajebancija, pišanje... U Valjevo smo stigli negde oko sat
vremena pred utakmicu a tamo odmah problem. Prvo oni majmuni od redara nisu dali da uđemo
bez karata. Tim majmunima smo džaba uporno ponavljali da je klub to regulisao ali oni neće
ni da čuju. Posle dozivanja naših igrača koji su bili na terenu i preko uprave ušli smo na
stadion koji ima samo istočnu i zapadnu tribinu. Tu su se opet dokazali momci iz «Stare garde»,
koji su uporno sve do početka prozivali njihovog trenera i golmana. Pominjali su neke babe,
jebanje tj. "Jebao si babu Živane..." itd.
Negde 10. minuta pred početak tekme dolaze i njihovi "navijači" (nisu imali ni jedan
transparent, ni jedan šal ni jednu pesmu, jednom rečju smešno. Tako da smo tih desetak
minuta proveli na prozivkama. Što se navijanja tiče bilo je odlično dok je trajalo. Dosta
transparenata. Poneli su se i barjaci. Lepo navijanje i glasno što je bilo i najvažnij.
Odlično se navijalo i onda tu negde oko 12-tog minuta Milan Jovanović postiže gol i svi igrači
se penju na ogradu kod nas a na tribini naravno ludilo. Onda za samo dva minuta posle
primili smo gol. Posle toga Radnički ostaje sa igračem manje a Voša mnogo bolja.
A onda se desilo sledeće... Napad Vojvodine (jako dobar) a sa naše tribine troje-četvero
likova utrčava na teren. Tu su nastali neredi. Najgore od svega je što je u trenutku kad su
ovi utrčali u teren Voša postigla pogodak ali ga je sudija poništio zbog ulaska u teren.
Ta tri lika su otrčali pred njihove navijače i zvali ih na crtu što ovi naravno nisu smeli.
A pandura nigde. Mislim da su oni kampovali jedno petnaestak minuta dok nisu došli kerovi.
Ovi su se vratili na tribinu i počeli smo sa daljim navijanjem čekajući da se igrači vrate
na teren. Zaboravih reći da se sve to dešavalo negde oko 20-tog minuta tekme.
Posle petneaestak minuta izašli su igrači i do nas je dotrčao Joca Tanasijević i
zamolio nas da sve dalje protekne u redu, što smo i prihvatili. Na naše opšte iznenađenje,
ulazi gomila pandura sa punom ratnom opremom i kaže: "Momci dobili smo naređenje da vas
vratimo za N.S." E tu je nastala velika frka jer niko od nas nije hteo da izađe sa
stadiona, pa su kerovima popustili živci i nastala je opšta tuča sa pandurima. Leteli su
pendreci i barjaci na sve strane. Tu smo se dobro pokazali jer smo se dobro držali ali sa
golim rukama, na njihove oklope nismo mogli ništa. Gurali su nas u bus a najveća tuča je
bila na samom ulazu. Ti panduri su polomili dva stakla na vratima busa a mi smo zaplenili
tri-četiri pendreka i postavili par masnica na njihovim glavama (ali mora se priznati i oni
na našim).
Prosto neverovatno zbog čega su nas isterali. E tu malo dalje jedno kilometar opet
nastaje frka jer smo primetili da nam fali par ljudi i nismo hteli bez njih ali oni opet se
debilišu. I sve je bilo mirno do Šabca gde smo stali da odmorimo malo. Jedna ekipa je
otišla za grad a druga je ostala u busu. Onda opet izbija frka sa kerovima. Ova ekipa što
je ostala u busu zakačila se sa šabačkim pandurima i panduri hoće da ih privedu sve u stanicu.
Inače u busu je ostalo oko desetak ljudi. Tu smo mobilnim pozvali ostale i kad su oni došli
prepirke i ružne reči ali se završilo na tome da su nas bukvalno isterali iz grada.
Zaboravih reći da smo u busu slušali prenos i da se tekma završila 2:2 a onaj šupak je
pominjao Firmu i kako smo izvukli deblji kraj.
Negde oko 22:30 smo stigli u NS gde su nas opet dočekali novosadski panduri.
FiRmAš
