Iz Novog Sada se krenulo sa oko sat vremena zakašnjenja. U duplom gradskom autobusu nas oko 70-ak, atmosfera tipična, pesma, alkohol, dim, pišanje itd. I pošto smo već kasnili bili smo pomalo nervozni ali ono što nam se dogodilo na autoputu prema BG stvarno izvlači živce. Jedan lik je izbacio flašu kroz prozor i flaša pravac u šoferku nekog busa sa Švajcarskim tablama. Tu je bilo malo stajanja, ono, šoferka napukla, jebi ga.

Krenemo mi dalje ali onaj odvratni Švajcarac zvao pandure. Kako to biva, zaustave nam bus i suplja priča sa pandurima. Ljudima u busu je bilo dosadno pa smo se zezali na razne načine. Počeli smo prepadati Švajcarce u busu, tu je naišao i neki lovac, šta da vam kažem. Uglavnom tu smo stajali oko sat vremena i masa počinje da gubi strpljenje jer je pitanje hoćemo li uspeti stići na drugo poluvreme. Najzad, nekome padne na pamet da krenemo dalje pešaka i to uradimo. Trebalo je videti face pandura i Švajcaraca. Taman smo krenuli kad panduri ono u fazonu, "Ajd' vratite se u bus možete ići". Kad smo svi ušli u bus, tad taj lik što je bacio flašu legne na put i ponovo panduri počnu da seru. Masa definitivno poludi i krene ponovo pešaka, na šta su se panduri valjda skenjali i dozvole nam da nastavimo za BG. Ništa, svi u bus i pali za odvratni grad, Beograd.

Na putu za BG, stiže prva dobra vest. Voša vodi sa 1:0. U busu oduševljenje, pesma. Stižemo na Vračar, a ono počelo i drugo poluvreme pre pet minuta. Kače se zastave, formira se kop i naravno počinjemo sa navijanjem. Da, nasuprot nas stajali su "Ceca i deca". Ona u onom tunelu, a dece (njih 50-tak) na suprotnoj tribini kao nešto navija. Navijanje je bilo solidno s tim da se obratilo malo pažnje i onom Vračarskom šiptaru Đokaju. Male prozivke u fazonu, "Đokaje šiptare; Ubij, zakolji da šiptar ne postoji...". Čovek se stvarno pogubio, iznervirao. Nazalost, ništa se nije dešavalo sa onom decom preko puta tako da smo se posvetili tekmi. Brzo je prošlo tih 40 minuta tekme, Batak postiže drugi gol. Naravno na tribini oduševljenje, kačenje po ogradi i tako to. Malo kasnije u zaustavnom vremenu Obilić postiže gol utehe, a interesantno postigao ga je šiptar. Kada je dao gol trčao je prema nama i mislim da je ljubio grb ili slično. Naravno, mi smo sve to propratili sa, "Đokaje šiptare...". I kraj tekme. Ona deca utrčavaju u teren i skidaju svoje igrače, ali kad su počeli da trče prema našim, mi smo krenuli svi da utrčimo u teren. E sad valjda su to deca videla ili neznam šta, pa su se povukli na svoju tribinu tako da nije bilo potrebe za našim utrčavanjem. Još ne mogu da prežalim što nismo utrčali.

Na kraju tekme, tipična scena, skidaju se transparenti, svi u bus, i pravac za najlepši grad Novi Sad. Pri povratku opet zeza, poslednje gostovanje ove godine. Par likova iz "Stare garde" su čitav put pevali o tome kako su gladni, slanini, čvarcima i pravili nam zazubice. Trebalo bi i pomenuti da su napalili nekog lika da upali baklju u busu, ludilo. U Novom Sadu tipično zezanje građana i puštanje istih da uđu na stanicama u bus. Eh da vidite samo te pogubljene face kad skonataju gde su upali. Eto to bi bilo to.

WE ARE THE FIRM