Subotom uveče vozom, putem Podgorice krenuli smo nas 15 Red Firmovaca na odbojkašku
utakmicu protiv Budućnosti. Zauzeli smo svoja mesta po kupeima i u dobrom raspoloženju uz
hranu i piće(koje smo poneli sa sobom na put) započeli putovanje. Posle popijenih ponetih
zaliha pića počelo je ludovanje po vozu. Na nekoličinu je dobro uticao alkohol tako da su
prvo stradale neonke u našem vagonu. Nakon toga neko od naših momaka je uspeo da otvori
vrata iza kojih su se nalazili prekidači za struju. Ubrzo zatim i ceo vagon je ostao bez
struje. Nastupio je mrkli mrak, tako da kad god smo videli neko svetlo u vagonu znali smo
da je kondukter ili milicija. Par puta smo stajali, jer je neko povlačio kočnicu.
Posle
izvesnog vremena jedna grupica je otišla do spavaćih kola i tamo uzela jaknu i pantalone od
čoveka koji je tamo spavao. Ubrzo su mu nestali i jastuci. Odmah zatim obaveštena je i
milicija, a sumnja je bila bačena na nas. Pretresli su nas od glave do pete, međutim ništa
nije pronađeno. Za to vreme je čovek isao kroz vagon u boksericama sve dok se nije vratio
do svog kupea i zatekao tamo svoje stvari, koje su bile vraćene. Falili su još mobilni i
novčanik. Nisu pronađeni, a krivica je svaljena na našeg momka koji je spavao za vreme tih
dešavanja u vozu. Ispisane su dve prijave i na tome se završila priča o krađi.
Stigli smo
ujutru rano u Podgoricu i seli da nešto prezalogajimo uz Moraču. Otišli smo u hotel gde su
odseli odbojkaši. Dvojica su iznajmili dvokrevetnu sobu tačno u delu gde su se nalazili
naši ljubimci. Ostali momci su ulazili u sobu preko prozora i dok niko nije obraćao pažnju
na njih preko recepcije. Napunili smo sobu za čas posla i tamo se malo grejali i
odmarali(ko je kako umeo da se smesti, neko po podu, krevetima...) neki su se odmorili, neki
ne, a imali smo malo vremena i da prođemo kroz grad. Soba je ostala ispolivana pivom, koje
se svaki čas prosipalo po sobi i to ne namerno, a da ne spominjemo kako je prošla i antena
na tv-eu.
Otišli smo na utakmicu i tamo kod hale popričali sa nekim momcima(Varvarima),
koji su takođe pristizali na utakmicu. Nije bilo nikakvih problema, čak sta više odlično
smo primljni od strane i navijača i nekih članova uprave OK Buducnost. Čak nam je i
vođa Varvara prišao da se pozdravi sa nama. Bili smo smešteni u uglu dvorane i dobro smo
navijali, za šta smo dobili i pohvale od Varvara na njihovim sajtu. Ovu borbenu utakmicu je
okarakterisao i veliki broj servis grešaka naših igrača. Čak dvadeset i jedna. Ulaskom u
igru Simeunovića, koji je zamenio indisponiranog Roganovića igra se kako tako u ekipi
stabilizovala. Uzbudljivi su bili finiši trećeg i četvrtog seta. Na kraju trećeg kod
rezultata 24:23, Perić je odservirao u mrezu, pa je taj set izgubljen. U četvrtom setu
vođstvo Podgoričana od 21:16, ali su naši igrači na trenutak uspeli da uspostave ravnotežu,
izjednače na 22:22 i činilo se da sledi uzbudljiva završnica seta. Međutim, sve je brzo
rešeno sa dva bloka Podgoričana i jednom greškom naših igrača tako da je usledio poraz
od 3:1 u setovima.
Put nazad je protekao u odmoru. Bili smo mnogo umorni i kako je ko uspeo
taj se i namestio u kupeu da spava. Vratili smo se u ponedeljak oko 11h. Voz je imao neki
kvar, pa smo čekali nešto više od sat i po da se lokomotiva dovede u red. Sve u svemu dobro
navijanje, ali ono što je daleko važnije je rezultat koji nam ne odgovara za nastavak
prvenstva u pohodu na titulu...
