Iako sam ja lično to očekivao, Firma nije ništa pripremila da proslavi Belićev povratak. Na početku prvih 15-20 minuta mahalo se onim velikim zastavama sa derbija. Ali su se umorili pa su prestali a i nisu imali za šta da navijaju (ovi su se na terenu ponašali kao da igraju neku revijalnu utakmicu). Onda se do kraja vremena nije ništa puno navijalo, samo prozivke Žiliću (bivšem golmanu crveno-belih). Fudbaleri su ispraćeni zvižducima ali opet niko nije ništa prebacio upravi. Početkom drugog poluvremena se formirao KOP (ako se to može tako nazvati) i nas možda 150-170 se grupisalo na sredini juga. Ali ni tada nije bilo nekog jačeg navijanja ne znam zašto smo se uopšte i grupisali samo poneko "Dzabe se zagrevaš kurac ćeš da izduvaš" ili "Žiliću ustašo" se pevalo na celom jugu. A onda ubrzo kako bi reporteri rekli "hladan tuš za navijače Vojvodine", neki njihov nam je zabio (valjda Mirosavljević) i to su "navijači sa zapada" srećno proslavili. Da li su to bili Despoti ili su matorci hteli da se našale stvarno ne znam.

Do kraja utakmice zanimljiv detalj je bio kada je jedan igrač Sartida pao i proderao se kao životinja. Došlo je do koškanja (ne baš kao na hokeju ako je neko bio) a najupadljiviji su bili Žilić i Tanasijević. Žilić se pokazao kao peder a Tanasijević je postupio kako je morao. "Ta-na-sijević Tanasijević". Međutim autoritetivan sudija nije pokazao posle ovoga čak ni jedan žuti karton. Pri kraju su nam dali još jedan gol gde nije baš najspretniji bio golman Todić (ali on sigurno nije kriv za poraz). Igrači Vojvodine kao i stručni stab ispraćeni su svižducima a Sartid kao što sam već rekao aplauzima ali i srednjim prstima.

LIMAN IV