Okupljanje je bilo zakazano u petak u pola 9 uveče na železničkoj stanici. Kupljeno je dosta piva i ostalog alkohola i nas 18 je krenulo oko 9 u Pljevlja. Ušli smo u voz koji je bio pun jer je dosta njih pratilo drugove u vojsku i islo za Pljevlja. Tu sam čak razmišljao i da izađem negde pre Beograda jer sam se iznervirao što moram da stojim, a znao sam da ne bi mogao tako da izdržim do Prijepolja dokle je išao voz. Ipak neke "kalkulacije" sa kondukterima i otvorena su još 3 kupea koja su bila zaključana i tu smo mi svi taman upali i namestili se.

Naravno odmah se krenulo sa pićem i neko brzo, a neko kasnije se napio, uglavnom malo ko je bio skroz trezan. Tu je krenula pesma, priča i sve ostalo kako već ide. Neko je pokušavao da spava, ali slabo mu je to polazilo za rukom. Tamo negde oko 3-4 većina pokušava da spava i tako u 5 sati ujutru stižemo u Prijepolje gde nas je dočekala brutalna zima. Tada odmah upadamo i naguravamo se u 4 taxija i krećemo za Pljevlja. Za oko 45 minuta smo stigli tamo, a tamo sneg i neverovatna zima. I sada pošto je bilo 6 sati ujutru, do utakmice je bilo 7 sati, šta raditi? Neki su jeli, upali smo u neki hotel i tu smo malo odmarali, pričali sa meštanima i tako. Uglavnom, ne znam ni ja kako je prošlo tih 7 sati i trebalo je da se krene na tekmu. Samo da dodam da Pljevlja imaju 3 dzamije, sramota. Krećemo na tekmu svi zajedno, uz put nas startuju 3 neka tipa, jedan je nosio neki plavo beli sal (štrikani od babe) i nosio je naočare za sunce što nisam mogao da verujem i kao "svaka čast momci sto ste došli" i te fore. Uglavnom, lepa dobrodošlica. Ulazimo na stadion, odlazimo na tribinu koja nije imala krov, istok ja mislim. Tamo smo se smestili i navijali.

O utakmici nemam puno da kažem. Teren očajan, jako težak za igru, ali masa napaljena da nas pobedi. Rudar je imao više od igre. Naši nisu mogli da se sastave sa loptom. Todić brani inače nepostojeći penal u 5 minutu. I jos nekoliko vrlo dobrih sanši. Naša jedina 100%-tna šansa, Vukelja sam ispred golmana pored gola. Uglavnom, za igru dosta je 0-0. S obzirom da nas je bilo 18 moglo bi se reći da je navijanje bilo dosta dobro. Pevale su se standardne pesme, a kad je spiker na stadionu javljao rezultate sa ostalih stadiona uglavnom je dolazilo do oduševljenja. Masa nam je prilazila, čestitala što smo došli, osećam da nas vojvođane mnogo više vole. Na kraju smo se popeli na ogradu svi jedan pored drugog i zahtevali dresove. Igrači dolaze do nas i svaki se pozdravlja sa svakim uz čestitke. Međutim, ništa od dresova jer klub kao nešto nije dao, nemam pojma što tačno.

Odlazimo sa stadiona, tu još malo pozdrava sa meštanima i to bi bilo to. Krenuli smo da jedemo jer smo imali taxije zakazane u pola 5 za Prijepolje, a u 6 voz za Beograd. Dolazimo u Prijepolje i ulazimo u taj neki expres voz ili kako se već zove. U vozu dosta mesta, svi spavaju uglavnom jer smo bili mnogo mnogo umorni. Hteli su da nas izbace u Valjevu jer nismo imali karte ali uz neki sitan "dogovor" ostajemo i stižemo u glavni grad već oko pola 11, i hvatamo bus u pola 12 za naš najlepši Novi Sad. Tu na stanici je bilo poprilično cigana koji su se vraćali sa basketa ali ničega baš nije bilo. oni su takođe čekali taj bus za NS ali nisu ušli jer nisu imali karte. Uglavnom, oko pola 2 stižemo kući i svako na svoju stranu. Svi zadovoljni što smo bili na ovom može se reći lepom i uspešnom gostovanju i srećni što smo sve to radili zbog Vojvodine. U svakom slučaju lepo okončana polusezona.

KoKaniđa