Svaka čast našim igračima na velikoj pobedi i tome što ćemo dočekati
polufinale kupa posle nekoliko godina posta. U svakom slučaju kretalo se u 8, ali po
običaju se kasnilo tako da smo tek oko 9 izašli iz našeg grada. Krenuo je jedan pun
autobus, znači nas 50. Atmosfera u busu "pozitivna" mada je masa još bila grogirana od
ranog polaska, ali što smo se približavali bilo je bolje, jer se dosta njih i napilo.
Stajalo se jedno 101 put, ali u svakom slučaju stižemo u Kragujevca oko pola 1.
Kad smo se približavali centru i stadionu, dogovoreno je da svi izađemo iz busa i
krenemo peške do stadiona kroz grad. Tu su sve svi odmah i "naoružali" u slučaju bliskog
susreta, ali to pandurima nije odgovaralo pa su nas posle jedno 200-300 metara presreli sa
punom maricom i krenuli u "dvoboj" sa nekoliko ljudi sa početka kolone. Bilo je tu još
nekoliko "trzaja" sa njima, jedan dečko je bio čak i priveden, ali dok ga nisu
vratili mi nismo hteli da uđemo u autobus koji je opet došao po nas. Uglavnom svi smo
ušli ponovo u bus i krenuli do stadiona. Tu je sve regularno prošlo i svi smo ušli kako
treba zakasnili smo ja mislim oko 15-minuta zbog svega onoga.
Navijanje u toku utakmice nije baš bilo na nivou, moglo je biti i bolje, s obzirom
kako se dobro navijalo na JNA, a otišlo je samo 30-tak ljudi više. Ubrzo je pao i gol,
Igora Bogdanovića, lepo ga je zajebao i uhavtio na
krivoj nozi. Tu je naravno došlo do velike radosti sa naše strane i tišine sa druge.
Drugo poluvreme je nastavljeno u istom stilu, inicijativa Radničkog, ali bez nekih
većih šansi. Zaboravio sam da kažem da je kod 0-0 kad smo došli, igrač Radničkog
dobio crveni karton, pravo da vam kažem nisam video zašto. Uglavnom navijanje isto, ništa
posebno.
Pred sam kraj tekme počelo se dobrom zajebancijom. Svi smo se poređali u jedan
red na tribini, kolonu. Prvo što je bilo "izvedeno" je pesma: "Ja karam, ja karam,
ja karam Radnički" sa "simulacijom" svih prisutnih. Sledeći su bili "talasi" isto dobra zeza.
A posle toga je po tribini naravno išao i vozić. Da bi se na kraju sve zapečatilo skidanjem
gaća i pokazivanjem dupeta prema svima, od strane takođe svih pristunih. To kao da je
iznerviralo pandure, smradove, i oni su par minuta pred kraj tražili da
napustimo tribinu, što naravno nije naišlo na naše obradovanje. Traženo je da skinemo
zastave da nam nebi ostale. Par nas je i krenulo da skida među kojima sam bio i ja,
pa sam i dobio pendrek zbog toga što nisam krenuo odmah. I taman kad smo krenuli da
skidamo, kada sam se okrenuo, a ono brutalna tuča sa pandurima. Krenem nazad da
pomognem međutim opet me sačeka pandur jebem li mu mamu. Dosta naših je
dobilo pendreke, ali ni jedan sa nekim vidljivim posledicama.
Mi smo bili raspoloženi za
zajebanciju a oni za pendreke. Ali mi smo se
dobro pokazali, svi su stali na crtu. Treba još napomenuti da je verovatno došlo do
mobilizacije svih pandura u KG-u i šire. Ne pamtim kada sam video toliko kerova na jednom
mestu. Čak je bilo i 30-ak saobraćajaca, ali ko im jebe kevu.
U tim trenucima sudija svira kraj i igrači dolaze do nas da nas otpozdrave, srećni
naravno, uz "KUP JE NAŠ" i polako izlazimo sa stadiona. Kad smo ušli u autobus tu su nas
držali oko 45 minuta. Ne znam zbog čega. Panduri su bili isprozivani u par navrata ali
nije se ništa dešavalo jer smo bili u busu.
Da kažem nešto o đavolima. Nemam komentar, smešni su, nemaju ni jednu pesmu,
ponavljaju gluposti i pevaju ko neka deca. Pri povratku kući par njih je pokušalo da
kamenuje autobus ali pošto imaju snage dobacili su. Atmosfera u busu pri povratku je bila
uspavljujuća i iscrpljena, svi su čekali da dođu
kući i da pošteno proslave.
KoKaniđa & FcV
