Hvala vam momci!!! Mada, i to je premalo reći našim fudbalerima, koji su nam posle nešto više od tri godine letargije i tih poslednjih uspeha u intertoto kupu, omogućili nama najvernijima neizrečivu radost. Prvo remi na Marakani, protiv svima nama omraženih cigana, pa uspesi protiv Sartida a naročito Obilića, da bi sve to začinili ogromnom pobedom protiv Partizana. Mislim da će, svi koji su bili na JNA, ovu pobedu i te kako pamtiti. No, krenimo redom.

Kako su ovi majmuni iz FSJ-a odredili majmunski termin odigravanja utakmice (petak 13:00h), mene je poprilično brinulo koliko će se ljudi uopšte pojaviti ispred juga. Okupljanje je bilo zakazano za 10:30h, s tim što se polazilo u 11:00h. Za divno čudo, krenuli smo na vreme. Stvarno neverovatan podatak, ali donekle i razumljiv, skoro niko nije ni stigao da se napije. Većina nas je krenula da cuga tek po polasku. Ne verujem da je bilo ko odbijao da pije, jer je alkohola nestalo čim smo se malo pomakli iz NS-a. Pivo i žestinu smo kupili na naplatnoj rampi i uz zagrejanu atmosferu i pesmu ulazimo u smrdljivi BG. Pozitivna stvar je bila da su nas obezbeđivali novosadski panduri, koji su bili skroz OK (za razliku od Marakane ili Zvezdare).

Navijanje sasvim korektno, dobija na jačini vec od 10-og minuta i vođstva od 1:0. Svi se zatrčavamo na ogradu, skačemo, urlamo...slab sam vam ja u ovom opisivanju. Drugo poluvreme počinje sa "koreografijom", 50-ak balona (onih velikih) većinom crveno-beli, mada je bio i po koji žuti. Sve u svemu, vizuelno ništa impresivno, ali dobra zajebancija. Pogotovo što je vetar duvao prema jugu, pa kad smo ih pustili svi su poleteli prema publici na istoku. Kad je već o ostalim posmatračima reč, TUGA. Na celom stadionu jedva 300-tinak gledalaca. Grobari jadni, i brojčano i navijački. Zaboravio sam da napomenem da nas je bilo 80-tak (grobara otprilike isto). U 60. minutu opšti haos. Jovanović povisuje na 2:0 i dotrčava sa celom ekipom do naše ograde. Kod nas ludilo, svi na ogradi u zagrljaju sa fudbalerima. Od tog trenutka pa do kraja, a bogami i posle, fantastična podrška crveno-belima. Uz sve to naravno i strepnja, naročito kada je Partizan smanjio na 2:1. Međutim Voša igra fantastično do kraja. Sudija svira kraj i počinje slavlje na tribini. Svi se grlimo i ljubimo kao da smo osvojili kup šampiona. Zatim dotrčavaju i igrači, ponovo svi na ogradi. Pevamo mi pevaju igrači...Pesma i slavlje su nastavljeni tokom cele noći po novosadskim kafićima. Igrači i navijači u tandemu. Kući sam se vratio oko pola sedam, mrtav pijan ali presrećan. Celo veče sam igračima ponavljao pitanje, da li su svesni koliko ova pobeda nama znači!

Trebalo bi da napomenem i jedan incident po izlasku sa stadiona. Već u tunelu je pala provokacija od strane nekoliko grobara sa istoka. Tu sam razmenio par šuteva sa jednim od njih, međutim odmah uleće policija i rastavlja. Mislili smo da se na tome završilo, međutim kada smo se moj drugar i ja odvojili od kolone i pošli na drugu stranu (vraćali smo se kolima), trojica grobara nas napadaju. Tačnije dvojica, jer treći nije imao muda da uleti te je stajao po strani. Dolazi do razmene udaraca, i tek kada je postajalo zanimljivo uleće vojska iz obliznjeg stacionara i rasčisćava stvar. Sve u svemu gostovanje za pamćenje. HVALA VAM MOMCI !!! SILOV'O SI MARKO PARTIZAN...!!! Jedan klub na svetu volim ja...!!!

FcV