Na Karaburmu se krenulo oko 13:40, sa neverovatnih 10 minuta zakašnjenja (izgleda da je ovo rekord). I ono što je iznenadilo je da su nas pratila 2 policijska vozila napred je vodio dzip Suzuki i u njemu 4 pandura iz intervente a iza je čini mi se vozila marica (ako sam dobro video). U busu nas jedno 60-tak možda malo manje, išao je jedan zglobni gradski bus. Atmosfera u busu klasična uz cugu se dosta pevalo Voši (neki su u piću preterali pa im se to osvetilo na tekmi), klasična zajebancija, ništa novo. Međutim ono što nas je sve iznenadilo je brzina kojom smo se kretali ka Beogradu, panduri koji su i na stadionu bili sa nama diktirali su tempo kornjače ka BG-u, verovatno zato što smo krenuli dosta ranije pa da bi se na stadionu našli tačno pre početka utakmice (u 16:00). Kad smo upali na stadion okačili smo zastave (ja lično zastavu "Tovari buraniju" koja polako postaje omiljena na jugu) i zauzeli pozicije za navijanje.

Sa sudijinim zviždukom počinje i dosta neorganizovano navijanje sa naše strane tako da se sve svodilo na hajmo ali sad najjače i da nas čuju iz sve snage "Vojvodina, Novi Sad". Tu se pokazala i odlična akustičnost stadiona na Karaburmi, tako da sam ja lično imao utisak da nas čuje ceo BG, što nam je i bio cilj. Moram spomenuti i provociranje jednog grlatog ljubitelja fudbala koji se nalazio na njihovom istoku koji nas je provocirao pa je 1 poluvreme obilovalo dovikivanjem sa tom "personom". Što se igre Voše tiče, ona ne zaslužuje da se spomene. Tek 2-3 udarca na protivnički gol, stvarno više nego jadno. Zaboravio sam da spomenem protivnike tj. "Blue Union", njih 20-tak potpomognuti kreštanjem dece iz obližnje osnovne škole koji su stvarali abnormalan piskav zvuk koji nas je na trenutke nervirao, okačili su 2 zastave i vrteli 2. Frke sa tim pubertetlijama nije bilo tako da ih neću ni spominjati više. Na poluvremenu smo zatekli našu estradnu umetnicu i omiljenu sugrađanku Natašu Bekvalac, na njihovom istoku. Mnogi nisu odoleli da joj dobace kako bi je mazili u slami, na šta je ona doviknula "Pušite kurac", stvarno nevaspitano.

Drugo poluvreme počelo je isključenjem Vasića, ostatak utakmice proveli smo ispred gola čuvajući "zlata vredan bod", kako ovo jadno zvuči ali mislim da smo 2-3 puta prešli njihovu polovinu. Navijanje isto kao i u poluvremenu sa tim što je popularni J***** uveo inovacije na tribinu, takozvano navijanje u sebi. Cela tribina je namerno ćutala ali skakala kao da se peva najluđa pesma. Otpevalo se još par puta "Vojvodina, Novi Sad" i pozdravljao se 6. april. Posle zadnjeg sudijinog zvižduka, par naših su došli da nas otpozdrave i krećemo put Novog Sada. Tu je bilo zajebancije kroz BG, mnogi su proturivali glave kroz prozor i prozivli nesretnike na šta su oni odgovarali izbezumljenim facama u stilu »O Bože, ko ste sad vi«?

ATTACK