Standardno skupljanje kod stadiona, nas oko 100-tinjak je krenulo put Beograda u jednom duplom gradskom autobusu. Atmosfera u busu standardna, malo pevanja i "tako toga". Stižemo u BG, tu naravno počinje malo glasnije pevanje i dijalozi sa građanima/građankama ovog "po mirisu poznatog grada". Ulazimo na stadion, oko 20 minuta pre početka, navijanje na početku dobro. Imali smo par dobrih kontri ali ništa. Onda penal za Obilić, ono je bilo žalosno majke mi, prosto nemam komentar. Završava se poluvreme, navijanje polako "jenjava".

U drugom poluvremenu većina je sela, dok je atmosferu je održavala "Stara garda" prozivanjem Milana Živadinovića konstantno od jedno 30-og minuta pa skroz do kraja. Stvarno se pitam kako je bilo "Živi", jer se čak i golman Obilića vidno smejao. Zadnjih 15-minuta se ustaje i peva se ista pesma do kraja "oooo, Vojvodina, ole, Vojvodina, ole....." Umalo zaboravih početkom drugog dela je sviran još jedan penal za Obilić čisto da stvari dođu na svoje mesto. Naši igrači se stvarno trude koliko mogu, ali nažalost nemaju pojma, imali smo i dobru šansu na kraju i u zadnjim sekundama prečku sa oko 25 metara ali ništa. Završava se sa pozdravljanjem igrača, podignutim šalovima i normalno uz "KUP JE NAŠ!"

KoKaniđa