Iz Novog Sada su put Kule krenule dve harmonike i 15-ak kola. Sve ukupno, rekao bih da nas je bilo 150-200. Tokom puta nije bilo posebnih zanimljivosti, tako da na to neću ni trošiti reči. Po dolasku u Kulu u oči je odmah upala brojnost "naših najvernijih prijatelja". Ne znam kako je sa drugim navijačima ali kod nas je to preraslo u praksu. Naime, na svakom gostovanju ogroman broj pandura. Navijanje tokom prvog poluvremena solidno. Standardne pesme uz dodatak: "Ja te karam Hajduče". Polazi nam za rukom čak i da slomimo megafon. Iznervirao nas je i igrač Hajduka sa brojem 9 (mislim da se zove Mijajlović), koji je "nepristojno" gestikulirao prilikom postizanja gola, a usput je i pošteno provocirao Tanasijevića.

U poluvremenu se pripremala koreografija. Nisam još video slike, ali su je na SOS-u kratko prikazali i moram reći da je stvarno super ispala. Sastojala se od kartona velikog formata. Pola tribine je imalo bele kartone sa crvenim srcima,a druga polovina crvene sa belim srcima. Jedna od boljih naših koreografija. U drugom delu igre smo punu pažnju posvetili protivničkom golmanu, koji se nalazio ispred nas. Stvarno ne znam kako je izdržao, ja bih odavno bacio rukavice i otišao u svlačionicu. Jedina stvar koja je još vredna pomena je utrčavanje dvojice naših u teren. Bilo je to usred igre. Oni su to uradili iz čiste zajebancije, a trebalo je videti suprotnu tribinu. Kako su oni pretrčavali teren tako je cela njihova tribina krenula da beži od njih dvojice. Treba pohvaliti i Tanasijevića koji je, iako se utakmica igrala otišao sa terena u tunel za ovom dvojicom i pobrinuo se da ih kerovi ne privode već vrate među nas. Sa nama je bio i naš igrač Belić na tribini i isto pevao pesme kao i svi ostali. A u povratku kući, novosadski cigani su čekali ekipu iz Beograda da idu na basket. Međutim, nisu je dočekali. Jedan bus iz Kule koji se vraćao kući je stao i tih 15-tak cigana je pobeglo, a njih dvoje-troje koliko sam čuo su odbijeni.

FcV & KoKaniđa