Intervju sa starijom ekipom "Slaninara"
Neposredno pred I svetski rat 1914. osnovan je F.K. Vojvodina.
Novosadski studenti koji su studirali u Pragu doneli su prvu kompletnu opremu u Novi Sad.
U tome je puno pomogla i praška Slavija, tako da je Vojvodina preuzela crveno-bele boje
od njih. Na igralištu kod "Kuparila" Vojvodina je ostala sve do 1923. kada je u zajednici
sa Makabijem počela da gradi igralište na mestu gde se i danas nalazi. Ime stadiona je bilo
"Karađorđe". Kao jedan od najstarijih srpskih klubova Vojvodina je vrlo brzo stekla veliki
broj navijača. Ovaj razgovor počinje sa Slaninarima koji na stadion Vojvodine dolaze već
30 godina. Mnogi nisu bili za to da pričaju o navijačkim pokretima tokom sedamdesetih,
ali smo ipak uspeli da od nekolko njih izvučemo zanimljive informacije.
Ovo je samo dokaz i potvrda da su navijači Vojvodine bili uz svoj klub i mnogo pre
osnivanja Red Firm-a , 1989. godine.
Kako ste počeli da idete na tekme i ko je od vaše generacije i dalje ostao aktivan?
- Nas je ranije iz svake ulice išlo po minimum
petoro i to svi sa zastavama. Uđemo u gradski bus, izbacimo zastave kroz prozore i dok bus prođe od početne stanice
do centra bude pun navijača. Ranije su svi busevi stajali u centru i tu je bilo okupljanje.
Odatle je kolona kretala ka stadionu. Isto se dešavalo i posle utakmice.
Protiv Zvezde i Partizana znalo je da preko 2000 klinaca krene sa malog juga u centar da
proslavi pobedu. Kod Miletićevog spomenika se redovno pravila žurka i niko ti ništa nije
smeo jer je Novi Sad bio mali i svi su se maltene znali, tako da bi ceo grad stao uz tebe
ako bi došlo do neke frke. Danas, slabo ko od te stare ekipe ide na utakmice.
Otkud baš naziv "SLANINARI"?
- To se vuče još od pre rata. Ista je situacija kao i sa Grobarima i Ciganima.
Nama su protivnici nadenuli taj "pogrdan" naziv koji je kasnije prihvaćen.
Mi stariji smo bili da se naziv "Slaninari" uzme kao zvaničan kada se 1989. održala
skupština i kada je osnovan Red Firm. Mi smo bili za SRPSKO ime jer je
Vojvodina SRPSKI klub. Još pedesetih godina se u Novom Sadu igračima Partizana, koji su
pre rata igrali u hrvatskim timovima vikalo "ustase, ustase" a zato je ostao i
poznat slogan: "Za Partizan navijaju oficiri i
poneki glupi civili".
Je li i ranije, tokom 70-ih u Novom Sadu bilo toliko Grobara i Cigana kao do sada i da li je ikada bilo frke sa njima?
- Partizan i Zvezda su uvek imali navijače u Novom Sadu, ali je grad bio manji pa je i njih
bilo manje. Svi su se međusobno poznavali tako da nikad nije bilo frke, ali su zato
redovno batine dobijali ovi iz okolnih sela. Stara Detelinara je pre cela navijala za
Vojvodinu, dok su tamo sada većinom Grobari. U Novom Sadu je čak i OFK Beograd
imao navijače.
Gde su se Slaninari na stadionu okupljali tokom 70-ih? Da li ste išli na gostovanja i jesu li drugi navijači dolazili u Novi Sad?
- Protiv Zvezde i Partizana se išlo na Veliki Jug, a protiv ostalih na istok.
Od gostujućih navijača redovno su dolazili Grobari i Cigani i eventualno hajdukovci i
dinamovci. Bosanci koji su dolazili su obično bili vojnici. Tuzlaci su dolazili u Novi Sad
da se provedu, da vide grad, na ekskurziju , mada je bilo zajebano ići u Tuzlu , pa i u Zenicu.
U to vreme nije bilo organizovanih ili besplatnih buseva. Pokupiš se sa društvom i odeš
vozom, sinobusom, kolima. Islo se svuda: Marakana, JNA , Hrvatska, Bosna...Nije se tada
bog zna kako navijalo. Uzvikivalo se ono Voša, Voša ili Zvezda, zvezda, jedino su tada
Grobari bili ispred ostalih po navijanju. Klub nije plaćao odlaske na gostovnja. To su
kasnije prvi u Zvezdi počeli da praktikuju iz nekih nenavijačkih razloga.
Šta je sa Zagrebom i Splitom - jeste li išli tamo?
- 1976. u Maksimiru je bilo preko 4000 Vojvodinaša. 1977. na istom stadionu je
bilo 35.000 ljudi, od čega u vrh glave 300 navijača Dinama. Ni nas nije bilo puno, možda
jedan bus, ali svi smo bili okićeni crveno-belim šalovima i bez neke bojazni smo išli u
Zagreb. Dinamo je imao publiku a ne navijače. Split je nešto drugo. Cela Dalmacija navija za
Hajduk. Partizan se tih godina hvalio kako ima preko 10.000 članova, a ja pročitam u
Hajdukovom časopisu(pošto sam u Splitu služio vojsku) da Hajduk ima 37.000 učlanjenih i to
pola sa Novog Zelanda, Australije, Amerike. Oni su od te love koju su od Hajdukovaca
širom sveta kupili Sliškovica za nekih 800.000 DM što je bila ogromna lova.
Kada je u Novom Sadu osnovan klub navijača Vojvodine?
- Još 30-ih po pričama naših očeva i dedova i po isečcima iz novina koji se
čuvaju, tada je par hiljada navijača išlo na gostovanje u Borovo, Osijek...i to parobrodima. Jedan matori je čak i biciklom
zapalio za Peštu, tamo negde '50-'60.
Je li Vojvodina imala navijače i u ostalim gradovima Jugoslavije?
- Kako da ne. Voša je pedesetih i šezdesetih igrala najlepši fudbal,
tako da je svuda imala navijače. Da je nama ostao Vujadin Boškov (70-ih) mi bismo danas
imali bar 3-4 titule više. Njega su proglasili tehno-menadzerom jer je previše furao
zapadnjački - kapitalistički fazon, što nikome nije odgovaralo u našem sistemu.
A on je bio faca koja je išla ispred svih, razmišljao je 30 godina unapred. Toza je kasnije
nastavio njegov rad ali dzaba kada je izgubio kontinuitet.
Čija je po vašem mišljenju najveća zasluga za osvojenu titulu 1989. ?
- Ljube Španjola. On je uspeo da izgura tim
i dok smo bili u Drugoj Ligi. Uh to su bili pravi dani. Išlo se na stadion bez nekih strepnji za rezultatom.
Davali smo svima po tri komada, nije bilo nerviranja. Ali tada je Druga liga bila jaka i
zanimljiva. Išli smo svuda (Zrenjanin , Banjaluka, Petrinja, Maribor, Dubrovnik...). Španjol
je uveo profesionalizam i on je najzaslužniji za dovođenje Šestića i, Mihajlovića...što je
kasnije Kosan iskoristio da ih proda. Dobro svaka čast Kosanu - sada je u Zvezdi. Nadamo se
da će i sa njima nastaviti da bude treći. Što duže Kosan u Zvezdi - to će Zvezda biti lošija.
Ali sa njima se nikad ne zna zbog čuvenog "Zvezdinog proleća". Prvih pet kola - pet penala.
Što je najgore i Zvezdina publika je takva, da kad timu ne ide, oni vrše pritisak na
sudiju da svira penal po svaku cenu. Jebeš to. Nas je bre sramota kad nam sviraju penal
protiv nekih seljačkih timova. Izgubili smo časno od Obilića i šta sad? Ništa idemo dalje.
Bolje to nego penal u Zemunu ili Podgorici. 1989. godine su igrači bili face.
Proputovali smo celu Jugu sa njima. Tada nismo imali upravu ali smo imali igrače.
Saletu je bilo veće dokazivanje da uzme titulu sa Vošom nego sa Zvezdom. Mi smo 19. aprila
1989. Zvezdu ponizili - bilo je 3:1, i tada je stadion poslednji put bio pun. Ranije je u
sličnim situacijama po novinama pisalo 17.000 gledalaca a ono bude 25.000 a danas se sa 300
navuče na 1000. Kad smo bili klinci utakmicu počneš da gledaš na stajanju do zapada, a onda
te već prvi talas baci na drugu stranu. E to je ono što nam nedostaje. Kada su ispred
zapada na atletsku stazu morali da postavljaju dodatne stolice. Najveća gužva je bila
možda 1974. protiv Zvezde(2:1). Ovi još stariji pominju Seltik. Nisi smeo da padneš kada
krene talas da te ne bi izneli na nosilima. Tada su navijači bili izmešani i redovno su na
tribinama izbijale tuče ali to nije bilo zastupljenje kao sada. Na sever se odlazilo jer
je tamo bila najjeftinija ulaznica, kada nemaš para za jug ili istok. Klub nije delio
besplatne karte i propusnice. Što bi to činili kada je masa svakako išla na stadion. A danas
samo što nisu i sendviče počeli da dele, jer baklje već odavno kupuju,
a mi smo prve baklje kupili iz svog dzepa.
Ne bi trebali da zaobiđemo imena Martina, Karensa, Šljuke i ostalih Slaninara iz tog perioda. Šta je sa njima danas?
- Koliko se zna zadnji put su išli zajedno u
Peštu '89. Tada je sve moglo da krene na
bolje i taman kada je masa počela ponovo počela da se pali i da se nešto dešava uprava je
prodala ceo tim Zvezdi i Partizanu i sve ode u kurac.
Koliko vas je išlo u Peštu?
- Bilo je puno mase. Nas je krenulo 3 busa i
nismo imali predstavu koliko će nas biti. Kada smo stigli tamo kad ono cela Vaci ulica
crveno-bela. Došli su i oni kojih 15 godina nije bilo na stadionu.
Da li su i ranije neredi bili ucestali?
- Uvek je bilo frke ali se o tome ćutalo. Pre si se slobodno kretao
gradom i imao si više šanse da naletiš na protivničke navijače, a ni murije nije bilo toliko.
Nije se svemu tome pridavalo toliko pažnje javnosti. A ne danas, ovi klinci naprave sranje
iz fazona i odmah se slikaju, pišu po časopisima...Ili Cigani naprave frku u Finskoj,
a na TV-u pričaju kako nisu. To je bezveze. Ako jesi - onda priznaj, a ne da čekas da te
uprava izvuče. Nama je krivo što nas je klub na fin način ispalio za put u Norvešku. Danas
se sva ta sranja dešavaju iz fazona, ali šta da se radi takva je situacija svuda. Evo, ja sam
recimo, dobio batine '91. u Zrenjaninu kada je njih 50-ak izletelo sa šipkama, a godinu dana pre toga ode preko
400 Slaninara u Zrenjanin, njih nigde, uzmu im klinci zastavu Indians - mi im vratimo.
Smešne su te današnje pretnje po novinama. Ako imaš muda imaš - ako ne onda ćuti.
Evo naprimer Ferika je dobio batine '86. od Cigana i od tada smo ga prozvali Franja Hejsel
(ha,ha) ali mi to priznajemo, ali se naprimer ne zna da su Dinamovci dobijali dobre batine
polovinom 80-ih u centru kada su išli da se mole u katoličku crkvu ili da je Karens uletao
sam na istok sa motkom među Hajdukovce. U vreme kada je Martin bio vođa jedna ekipa je
stalno dolazila sa lancima na svaku utakmicu. Kada je Osijek ušao u I ligu krajem 70-ih
njih je puno došlo u Novi Sad. Osijek je pobedio sa 2:0. Ceo parking sa malog istoka -
kod Elektrovojvodine bio je pun Osiječkih kola. Nas se skupilo oko 500 klinaca, pokupili
smo cigle i sva im kola polupali - nijedna nisu ostala čitava. To su novine prećutale -
da se ne napravi skandal. Mi smo svi ćutali. Nismo se hvalili. Neki momci su posle pričali
po školi da su lupali kola Osijećanima i već popodne im je murija upadala u stanove. Jednom
je prilikom iz Kruševca došlo dosta mase u Novi Sad, ali su se i oni brzo prestali paliti na to.
Kada su se pojavili prvi transparenti?
- Davno. Jedan od najranijih je bio iz 1974. Na njemu je pisalo
"Navijači sa Salajke". Zatim je Ferika nosio onu njegovu 25m dugačku, pa Simina ćirilićna Vojvodina sa grbovima,
a pre toga je bila i neka bela zastava na kojoj je pisalo Vojvodina - Novi Sad.
Da li je pre mogao da se kupi negde Vošin šal, dres...da li je postojala neka prodavnica ili nesto slično?
- Ma kakvi. Sve smo sami šili i pravili. Postojao je pre jedan kiosk kod upravne zgrade u
ulici Žarka Zrenjanina. Tu si mogao da kupiš nalepnice, zastavice za kola, priveske i
časopise. Jedino nam je žao tog časopisa jer to je bio jedini pravi informator.
Izlazio je redovno jednom mesečno od 1957. do 1987. To svaki klub mora da ima, i bila
bi prava stvar kada bi ponovo počeo da izlazi.
Šta bi trebalo da se desi pa da na manje utakmice počne da dolazi po 5-6000 ljudi?
- Klub bi mogao više da se angažuje oko klinaca. Na primer, da po školama
izdeli godišnje karte po 10-20 dinara i da onda za te klince odvoji jedan deo stadiona
na koji bi dolazili samo oni. Ali ne da im se dele besplatne karte već da simbolično plate
i pomažu klubu. Mada ovima iz uprave ne pada napamet. Boli ih kurac jer ni Voša ni
Zvezda ni Partizan ne žive od navijača što je u svetu glavna lova. Mi predložimo ovim našima
da ulete sa lovom za 100 šalova koje će nama da prodaju a oni se i oko toga nećkaju. Njima izgleda
da nije cilj da imaju publiku, jer bi onda morali da polažu račune zašto, kako i kome prodaju igrače.
Ovako im je svejedno da li na stadionu ima 300 ili 800 ljudi. Dok pred 10.000 ljudi ne bi
mogli da lažu i kradu. Voša bi za tri godine u ovoj ligi mogla da bude šampion samo kada bi
zadržala igrače, ali niko od nas navijača pojma nema na koliko je godina koji igrač
potpisao ugovor. Zato je Vujadin Boškov bio prava faca.
Šta vam najviše nedostaje iz tog vremena?
- Najviše nam fali onaj huk posle gola, pune
tribine, gužva...Jebeš baklje. Jeste da su baklje OK, ali to je užitak koji traje pola minuta,
ali šta to vredi kada su prazne tribine. Kada bi bilo 15.000 gledalaca - i ništa nam više
ne bi trebalo, samo da se osete oni talasi od pre. Ovi naši klinci bi ponovo trebalo da
idu na jug i da više vode računa kako će svojim navijanjem pomoći klubu da dođe do
pobede nego da se hvale koliko su kafana razbili ili prodavnica pokrali.
Za kraj nam recite, kako gledate na ostale manje navijače u Jugoslaviji, kao i na sve ono što se dešava u poslednje vreme u Kragujevcu, odnosno Smederevu?
- Cenimo Radovce. Razbiju potuku se, naprave
nered - ali stanu iz toga. Cigani su polupali stakla na JNA i posle toga viču nismo mi, da se
ne bi dizala tenzija pred derbi, a onda se posle hvale na sve strane šta su uradili.
Mada i Radovci pričaju kako je njih 20 tuklo nas kada smo došli u velikom broju kada je
Voša uzimala titulu. To nije tačno. Mi smo zaposeli čitavu kafanu i stvarno nas je bilo puno - njih
nismo ni videli ali smo kasnije čuli da su prebili nekog našeg koji se pijan šetao i naleteo na njih. Jedino što
im priznajemo je kada su 1990/91 uleteli u voz i našim klincima oteli zastavu Red Crew. Što se tiče
Kragujevca i Smedereva - to je sve OK. Ali u ovoj državi postoje navijači Zvezde, Partizana,
Vojvodine i eto Radovci i ostali kojih je malo tako da se tu postavlja pitanje ko od njih
stvarno navija za Radnički, odnosno Sartid, i koliko će ih ta euforija držati.
Izvor: KOP fanzin - Septembar '97
|
