Intervju sa Ivicom Franciškovićem
Iako su igrači FK Vojvodina na pripremama u Antaliji, trener Milan Đurićić je omogućio posetiocima klupskog foruma da postavljaju pitanja Ivici Franciškoviću. Naš najbolji ocenjen igrač za jesenju polusezonu se javio u četvrtak, 03. februara 2005. godine.
Veliki pozdrav za Ivicu Franciškovića!
Francišković: Pozdrav svima! Na početku hvala na lepim rečima, pokušaću svima da odgovorim na pitanja.
Da li si dolazio na klupski sajt (pre vremena trenera Đurićića)?
Francišković: Povremeno posetim sajt, ali moj brat ga redovno obilazi.
Po izboru članova foruma, ti si najbolji igrač Voše u polusezoni, tvoj komentar?
Francišković: Pratio sam vaš izbor, da ne budem lažno skroman. Prijaju mi rezultati glasanja, ali imam osećaj da su ponekad i subjektivni, pa se dešavalo da možda dobijam poene i kad je neko to drugi više zasluživao.
Da li si srećan u Vojvodini?
Francišković: Bio bih mnogo srećniji da Vojvodina predstavlja ozbiljan klub, ruku na srce, ona to trenutno nije.
Kakvog Ivicu da očekujemo u nastavku prvenstva?
Francišković: Pokušaću da nastavim sa partijama od jesenas i ako je moguće da ih ponavljam u još većem kontinuitetu.
Ko zauzima veći deo u tvom srcu, Vojvodina ili Spartak?
Francišković: Iskreno, Spartak. Odrastao sam na 150m od stadiona, ali ni Voša ne zaostaje mnogo.
Šta misliš o novom treneru?
Francišković: Pokušava i on da se prilagodi situaciji, radi kvalitetno, a lično imamo korektan odnos.
Kako stanje u klubu utiče na tebe, koji su ti planovi u nastavku karijere?
Francišković: Utiče verovatno isto kao i na sve ostale, mada se trudimo koliko možemo i čekamo da se već desi nešto pozitivno, znači negativno.
Da li te saigrači poštuju kao igrača od autoriteta, jer si ti naš kreator igre, te je vrlo važno da se poštuju tvoje zamisli?
Francišković: Kao kreatora, poštuju. Mislim da je to bilo očigledno i jesenas, a normalno je da su najveći autoriteti Ljube i Deja, s pravom.
Da li među prinovama ima profila igrača koji su ti falili do sada, kako bi tvoja pas igra došla do punog izražaja?
Francišković: Od novih igrača na terenu sam proveo vreme samo sa Popovićem i Maslićem, ali oni nisu klasični veznjaci. Takvu prinovu i nemamo, a kartoni, povrede, znači o tome mora da se razmisli.
Posle svega šta si učinio za plavi tim šta misliš zašto si zaboravljen?
Francišković: Teško je iz naše lige ući u plavi tim a da me neko poziva na nečiju molbu i ne želim. Za pravi poziv je potreban kontinuitet, a ja ga nisam imao, do jesenas.
Da li si kod Smiljanića imao dovoljno slobode u igri?
Francišković: Više nego kod bilo kog drugog trenera.
Slobodni udarci? Kada će da prorade?
Francišković: To se i ja pitam. Doduše retko ih i izvodimo na utakmici, jedan-dva, najviše, a i protivnički živi zid u našoj ligi obično stane na 6-7 metara, znači da je potrebna maksimalna preciznost.
U kojoj bi zemlji voleo da nastaviš karijeru?
Francišković: Želja je jedno a realnost je nešto sasvim drugo. U Španiji.
Šta misliš o "Firmi"?
Francišković: Generalno, sve OK. Moraju biti više uz nas, sad, kad je najteže.
Da li te još peče onaj penal na Marakani?
Francišković: Nemaš pojma koliko.
Vidan je i napredak u tvojoj igri (prvenstveno mislim na požrtvovanje na terenu) od kako je Bane Smiljanić preuzeo kormilo kluba, pa me interesuje koliko je on motivaciono uticao na tebe pred svaki tvoj meč ili da li su na to uticale neke druge okolnosti?
Francišković: Bane mi je omogućio maksimalnu slobodu, a dobra fizička sprema (večiti problem), je dovela do toga da pokazujem i nešto novo u svojoj igri. Motiva mi nikad nije manjkalo.
Da li uopšte imaš ugovor sa FK Vojvodinom i ako imaš kada on ističe?
Francišković: Nemam. Istekao je na leto, ali se automatski produžio na godinu dana. U suštini krajem prvenstva sam ponovo slobodan igrač.
Koji detalj (sa neke od utakmica u dresu Vojvodine) će ti ostati u lepom, a koji u ružnom sećanju?
Francišković: Lepih je bilo dosta, ali i ružnih. Naravno da ću penal na Marakani pamtiti više od svih, voleo bih da dobijem šansu da se iskupim za to, samo još jednu.
Smatraš li (kao i ja), da sa ovakvim igraćima moramo biti mnogo ubojitiji kod prekida (posebno mislim na kornere) i da je pod Smiljanićevom palicom strategija kod izvođenja prekida (prvenstveno kornera) bila očajna?
Francišković: Slažem se da moramo biti ubojitiji. Mislim da smo morali mnogo više golova iz kornera da damo.
Postavka i nije bila loša, ali samo izvođenje u toku tekme jeste.
Više smo golova primili nego što smo ih dali.
Hvala i veliki pozdrav Ivici!
Francišković: Pošto moramo na kuntanje, podrav svima još jednom.
| 
